Gastro pregled: Svi putevi vode na Kopaonik

Nova godina i novi januar za domaće ugostitelje, teži su nego ikad. Lokali i dalje rade skraćeno do 20 sati, a zbog hladnog vremena gosti mnogo ređe, a i kraće sede u baštama. Tu je još i novi soj korona virusa koji je uspeo da dođe i do Srbije, što je realno jedan od glavnih razloga zašto su kafići i restorani prazni. Mada je, istina, taj dugi januar ugostiteljima uvek zadavao muke.

I dalje se ne zna koliko je ugostiteljskih objekata korona zatvorila u Srbiji, kao ni u Beogradu. Znam da su u glavnom gradu sa radom prestala dva čuvena lokala, kineski restoran Peking i picerija Orao. Doduše, zatvaranje Pekinga me i nije toliko iznenadilo, jer su se nekako godinama mučili sa konceptom. Od dobrog i dosta autentičnog kineskog restorana, u poslednjih nekoliko godina Peking se pretvorio u prosečan lokal u čijem su se jednom delu služile paste i pice, a u drugom kineska hrana. S druge strane, Orao je jedna od prvih većih picerija u Beogradu, posebno draga ljudima u povratku iz noćnog provoda, a izgleda da kad nema provoda, nema ni Orla. Zatvoren je u centru, zatvoren u Beogradskoj, zatvoren na Bulevaru… Neki kažu, nije korona, nešto drugo je po sredi, ali da je zatvoren je činjenica i to od marta prošle godine.

A za razliku od Beograda, ugostiteljstvo u januaru, na Kopaoniku potpuno drugačije izgleda. U Pajinom preslu, Vučjoj stazi, Pabu, Skituljku, Rtnju i drugim lokalima na mesto se čeka i po pola sata, a dosta dobra gastronomska ponuda od ove sezone bogatija je za još jedno novo mesto definitivno vredno pomena. Reč je o restoranu Bacco, prvom ozbiljnom fine dining restoranu na Kopaoniku, otvorenom u skijašima omiljenom hotelu Grand, a tu je i novi, veoma luksuzni Viceroy Kopaonik hotel, deo međunarodnog lanca hotela Viceroy Hotels and Resorts. To je hotel od čije usluge i kompletnog tretmana gostiju zaista mnogo očekujem, budući da je na njegovom čelu Goran Kovačević, iskusni hotelijer i car koji zna kako se radi posao, čovek koji je beogradski hotel Square Nine doveo do titule najboljeg u Srbiji, a možda i šire. Sigurna sam čak i u sledeće: da je Kovačević ostao na direktorskoj poziciji Square Nine hotela, hotelski restorani The Square ili Ebisu dobili bi Mišlenovu zvezdu na proleće za kada je pomereno proglašenje domaćih dobitnika ovog priznanja. Ovako, mislim da čak nisu ni u trci za zvezdu, a naročito od kada ih je šef Ajk napustio.

I dalje, najveći kandidati za Mišlena su Salon 1905. Languste, Homa, Klub Književnika, Magelan i Legat 1903, a posle ovogodišnjeg presedana i prve dodeljene zvezde za veganski restoran u Francuskoj, na svoju listu favorita dodajem domaće vege pionire - Radost Finu kuhinjicu, E sad, da li u zemlji u kojoj se meso jede i za doručak, Mišlenovu zvezdu može da dobije objekat u kome se ne služi meso, pitanje je za neku narednu kolumnu.

Do sledećeg vikenda,

Vidimo se.