Počeo je novi život ruskih autohtonih sorti

Da li ste pili vina od krasnostopa i kokura? Mala je verovatnoća da jeste, osim "na izvoru": ruske autohtone sorte svakako ne spadaju u prvi ešelon ampelografskog blaga Evroazije, ali vredni vinari najveće zemlje na svetu trude se da vinogradarsku baštinu Rusije uključe u glavne tokove globalnog vinarstva.

Kako prenosi vinski magazin Meininger, u Rusiji je u toku veliki napor vinara i vinogradara da „privedu nameni“ lokalne sorte koje, kako smatraju, daju veliki potencijal za pravljenje kvalitetnih i vrhunskih vina.

Reč “autohtono” danas je u trendu, kaže Leonid Popovič, predsednik Ruskog saveza vinara i vinograda.

- Sve više vinarija sadi autohtone sorte, dodajući par stotina hektara svake godine. Proveo sam detinjstvo u dolini reke Don, među čokotima grožđa sorte puhljakovski, koja se smatrala sirovinom za pravljenje stonih vina. Niko nije mogao ni da zamisli da če takve sorte ikada biti u modi – seća se Popovič.

Broj autohtonih ruskih sorti i varijeteta zaista je ogroman - radi se, kažu stručnjaci, o stotinama imena koja su danas uglavnom zaboravljena, a poneka se vraćaju iz zaborava i od njih se prave veoma zanimljiva vina. Evokativna imena kao što su krasnostop, sibirkov i kokur sve češće se izgovaraju u vinskim kućama doline Dona, Dagestana i Krima, a vinari počinju da shvataju da su autohtone sorte te koje manje poznatom teroaru daju prestiž i ekskluzivnost.

Popovič procenjuje da se autohtone sorte gaje na oko 2.500 do 3.000 hektara, što je svega tri procenta površina pod vinovom lozom u Rusiji. On kaže i da su ruski vinogradi doživeli pravu apokalipsu od sredine osamdesetih do početka devedesetih, prvo zbog namernog uništvanja tokom Gorbačovljeve kampanje protiv alkoholizma u Rusiji, a potom i usled posledica ekonomskog sloma nakon pada komunizma. Mnogi vinogradi sada se vraćaju u funkciju, a ruski vinari hvataju priključak sa svetom – i rezultati ne izostaju.

Prošle godine, kako navodi Meininger, održano je prvo veliko slepo degustiranje vina od autohtonih ruskih sorti. Na degustaciji održanoj u Novorosijsku na obali Crnog mora međunarodni panel probao je više od 70 uzoraka. Vinski stručnjaci otišli su sa podeljenim utiscima – neka vina izdvojila su se kvalitetom, a neka su bila ispod svakog kriterijuma.

Oleg Rjepin, glavni vinar kuće Amelija, kaže da se na ovakvim testiranjima vidi da sa autohtonim ruskim sortama trenutno nije lako postići konzistentne rezultate.

- Vinari žele da sade autohtone sorte, ali još uvek nemaju mogućnost dugoročne nabavke klonova i logično je da ne mogu da postignu ujednačen kvalitet. Tek predstoji veliki posao istraživanja ruskih sorti - govori Rjepin, koji predviđa Rusiji, u izvesnom smislu, sudbinu Toskane, koja je danas poznata i po vinima od lokalnih sorti i po “supertoskancima” napravljenim od međunarodnih sorti.

U okviru ovog posla već su počela da pristižu kapitalna izdanja sa rezultatima višegodišnjih ampelografskih istraživanja ruskih teroara. U knjizi Ampelografija krimskih autohtonih i lokalnih sorti, stručnjaci Instituta za istraživanje vina u Jalti detaljno su opisali genetiku 55 autohtonih sorti. Aleksej Šapšaj, jedan od autora knjige, kaže da nove generacije imaju volju da eksperimentišu i istražuju.

- Bolje poznavanje naših sorti donosi nam nove mogućnosti za kreativno izražavanje i daje nam slobodu da stvaramo nove stilove vina.

U ovom trenutku, pred vinarima koji žele da se upuste u sadnju autohtonih sorti stoji jedna velika prepreka: niko u Rusiji ne prodaje sertifikovane mladice ovih sorti. Kada je vinarija Solnečnaja dolina na Krimu, jedna od tehnološki najnaprednijih kuća tog kraja, odlučila da sadi sortu kokur, morala je da to učini u saradnji sa kućom Rauscedo iz Italije, koja je obezbedila sertifikovani sadni materijal.

Pjotr Romanišin, prvi čovek velike vinarije Fanagorija iz južne Rusije, kaže da je nedostatak sadnog materijala stalan problem ruskog vinarstva, i da će, jednom kada ta prepreka bude uklonjena, uslediti etabliranje ruskih sorti na međunarodnom tržištu:

- Mi sami pravimo svoj sadni materijal, i naši agronomi rade sa međunarodnim i autohtonim sortama. Ovo nam je omogućilo da stvorimo vina koja su osvajala medalje na međunarodnim takmičenjima.

- Uveren sam da će na međunarodnom tržištu Rusija u budućnosti biti prepoznatljiva po svojim autohtonim sortama - govori Romanišin, jedan od vinara koji vredno rade na stvaranju novog, autentičnog vinskog lica Rusije.