PROKUPAC: ŠIFRA 001

Negde na prapočecima svog bavljenja vinom, neke 2004. godine, u jednom skadarlijskom lokalu, na snimanju za jedan davni magazin, čaše, nosa i jezika dopadne mi prokupac. Ivanovićev prokupac iz 2003. Mirišem, probam, vrtim, pa opet... Šta je, čoveče, ovo?! Pa zatražim bocu da vidim. Ko je ovaj i kako je moguće da je ovo ovako dobro? Čuj, prokupac... Kada sam naredne godine postao ponosni vlasnik jedne novosadske vinoteke, to je vino u fiskalnoj kasi dobilo šifru 001 i uz Radenkovićev Carigrad, bio je to jedini prokupac koji je tih godina mogao da se nabavi. Sad već više od pola decenije po okončanju ne baš slavno završene epizode sa vinotekom – pošto se ispostavilo da sam užasno loš trgovac, a da ljubav prema vinu nije dovoljna da bi se uspešno vodio takav posao; ta sorta ostala je čvrsto upisana u moje vinsko-novinarsko-degustatorsko biće, pod istom šifrom. Za mene je prokupac bio prvi, i ostaće prvi. Iz tog razloga, kada smo krajem 2011. godine pokretali magazin, odlučeno je da za prvi broj degustiramo sve prokupce i kupaže sa prokupcem koje nađemo u vinotekama. Našli smo ih svega pet.
Ravno četiri godine kasnije, lagano smo nabavili tačno četiri puta više: čak dvadeset! Da li je dovoljno? Naravno da nije, ali s obzirom na to koliko ih je bilo pre deceniju, ovo je zapravo neverovatan napredak! Za tih desetak godina, kvalitet srpskog prokupca otišao je u nebo, iz Župe koja ga je sačuvala od nestajanja u drugoj polovini prošlog veka vratio se polako i u druga vinogorja, dižu se novi vinogradi sa tom sortom, izlaze nove etikete, a ove jeseni, zahvaljujući vinariji Budimir, dobili smo i prvi pravi single-vineyard prokupac.
Degustacija koju smo spremili za ovaj broj Vino & Fino magazina pokazala nam je koliko su vina napredovala, ali i da na prokupcu, pogotovo sortnom, ima prostora još mnogo da se radi. Međutim, ako se po jutru dan poznaje, jedva čekam da vidim šta ćemo piti za par godina!